На 156. годишњицу рођења Николе Тесле и Дан науке, присећамо се  једног од Теслиних изума коjи је омогућио свет у ком данас живимо

 

Текст: М. Видић 

Америка, краjем деветнаестог века. Од њуjоршких докова до Средњег запада букти нова индустриjска револуциjа своjим наjсветлиjим пламеном. Предузетнички дух и општа жеља за успехом претварају мале, сиромашне досељенике у велике индустриjске магнате. Ничу читави градови, расту фабрике, а улице прекрива сасвим нова мрежа – хиљаде и хиљаде километара електричних жица. Струjа почиње да тече светом.

Jедан од очева електричног напретка, пионир наизменичних струjа, славни њуjоршки проналазач Никола Тесла, пролази широком авениjом на Менехтну и избиjа пред Бруклински мост. Дуго посматра раднике коjи постављаjу нове водове, струjну везу са Бруклином и Лонг Аjлендом, а пролазници показуjу прстом на славног проналазача.

Но, Тесла путуjе далеко. Његов загонетни осмех прикрива jедну сасвим нову идеjу. Идеjу коjа иде много даље него што жице могу досегнути.

Теслин брод

Теслу су и много раније опседале мисли о животу без жица. Сањао је о бежичном преносу енергиjе и о томе jе често говорио: „Прогрес на овом пољу даjе ми наду да ћу доживети остварење мог наjвећег сна – пренос снаге од станице до станице без коришћења било какве жице“, рекао jе приликом отварања хидроелектране на Ниjагариним водопадима.

Jош током свог необичног детињства, коjе jе Тесла провео у Смиљану и касниjе у Госпићу, смишљао jе мале проналаске како би ловио гундеље и жабе, а од ствари коjе jе налазио у природи и по кући правио jе играчке. Пуштао jе да барама плове бродићи и покушавао да их натера да се крећу онако како jе он желео, а не тамо куд их jе ветар носио.

Неколико децениjа касниjе, сада четрдесетогодишњак, ушао jе у историjу као први човек коjи jе успео да демонстрира радио-контролу и то тако што jе бежичним путем управљао jедним бродићем.

Из чувеног патента: Теслина илустрација брода којим се бежично управља

Његова конструкциjа даљинске контроле сматра се jедним од првих покушаjа оваквог управљања. Тесла jе 1898. године патентирао, како jе навео, метод и уређаj за механизам контролисања покретних пловила или возила. У поднеску патента наш научник jе обjаснио да jе осмислио неке нове начине за контролисање операциjа из даљине код пловећих обjеката коjи имаjу моторе са пропелером.

Исте године, у Медисон сквер гардену у Њуjорку демонстрирао jе контролу радио-везом. Искористио jе изложбу електронике коjа се одржавала на Менхетну да би представио своj брод на даљинско управљање коjи jе назвао „телеаутоматон“.

Мали брод jе послушно испуњавао наредбе из публике: присутни су Тесли довикивали у ком правцу брод да иде, а Тесла jе управљао стојећи испред велике дрвене кутије са прекидачима. У патенту, а и на своjим презентациjама, стално jе понављао да је реч, не о техници, већ о „уметности управљања“, што се граничило са неким обликом роботике.

Уређаj jе показао и америчкоj воjсци, jер jе веровао да ће они бити заинтересовани, али у наредних неколико децениjа Теслин изум, као и они коjи су дошли после њега, нису нашли велику примену.

Теслин изум стигао је на Марс

У време своjих презентациjа даљинске контроле, Тесла jе живео у тадашњем Герлак хотелу у Њуjорку, између Бродвеjа и Шесте авениjе. Пошто jе у своjоj соби експериментисао са радио-таласима, зграда хотела jе преименована у „Радио-талас“, а на њеном улазу 1977. постављена jе комеморативна плоча коjом се подсећа на велика Теслина достигнућа.

На истом принципу као и Теслин брод, данас, више од века касниjе, функционишу многи уређаjи коjи нас окружуjу. Многи вероватно jош чуваjу играчке из детињства коjе веома наликуjу Теслином броду, а коjе су уз помоћ даљинског уређаjа возили по оближњоj реци, jезеру или мору. Други можда имаjу аутиће или нека слична возила на даљински.

Но, радио-контрола има и много корисниjу употребу од забаве и игре. У Другом светском рату, на пример, радио-везом навођене су ракете, а данас се обилато користи у авиjатици.

Теслин изум  користи се чак и на Марсу – Марс роверима, возилима за истраживање црвене планете, управља се, из сасвим разумљивих разлога, са даљине.

 

 

 

 

 

 

подели