Робот Фили, који је слетео на комету, први пут у историји човечанства, потпуно је испразнио своје батерије. Шта се догодило?
Текст: Борис Клобучар
Слетање није прошло онако како је планирано. Харпуни робта Фили, који је стигао до комете Чурјумов-Герасименко, нису испаљени како је требало, па је робот два пута одскочио од површине, то јест слетео је три пута. Неки би рекли – три пута слетети на комету, то је сјајно. Није баш тако. Ово слетање коштало је Фили непроцењиве електричне енергије и времена. Али то није оно најгоре. Поновно слетање значи да је робот сада на другачијој позицији од оне на којој би требало да буде, на најгорој позицији за њега у том тренутку – у хладу.
Комплетан систем напајања робота ослања се на соларну енергију. Батерије су повезане са укупно осам соларних плоча које би требало да прикупљају енергију Сунца и претварају је у неопходну електричну енергију. Шест од ових осам плоча постављене су на зидове Филија (од којих је једна на поклопцу), а две су такозвани „балкони“, који по потреби могу да се откаче. Плоче су састављене од 1224 силиконске соларне ћелије, дебљине 200 милиметара, чија је укупна површина два квадратна метра. Исте ћелије користи и сонда Розета. Оне су прављене у LILT (low intensity and low temperature) технологији за услове ниског осветљења и температуре.
Стручњаци ЕСА који раде са Филијем рачунали су да ће робот добијати између шест и седам сати Сунчеве светлости на дан, услед ротације комете на свом путу ка Сунцу. На овај начин би се допуњавале батерије које су биле на максималном напону пре поласка са Розете, што би роботу дало око 60 радних сати на комети. Након тога би отишао у idle мод, односно Фили би заспао. Проблем, као што смо већ поменули, настао је при слетању. Након два одскока, Фили се нашао неколико метара даље од свог планираног места за слетање. На његову несрећу, ово место је у сенци литице, а Фили је скоро па на боку са једном својом „ногом“ у ваздуху. Зато је Фили осунчан само сат и по времена дневно, што је значајно скратило његов рад на комети.
Робот је ипак успео да одради 80 одсто научног посла који је планиран. Подаци су, у узбудљивој трци са временом, послати на земљу и сада је на научницима из ЕСА да их обраде. Последњим напорима изведен је и маневар ротирања Филија за 35 степени, чиме се повећава осветљена површина и даје наду да ће се Фили још једном пробудити. Комета је тренутно иза орбите Марса, а најближе Сунцу биће 2015. године. Тада ће Фили бити више осветљен, па се ЕСА нада да ће скупити довољно енергије да нам се још једном јави. Држимо му палчеве.
Мисија Розета
Слетање на комету Чурјумов-Герасименко 12. новембра, и све оно што је томе претходило и уследило, представља тријумф европске науке.
Истражите више у серији текстова О мисији Розета на Елементаријуму