zdravlje

Kraj lošoj memoriji i sličnim problemima koje nosi starost?

Eksperimentalni lek koji jača „bolesne“ moždane ćelije daje svežu nadu da starost, ipak, može da bude lakša – i manje zaboravna

Foto: Wikipedia

Tekst: Ivana Nikolić

Istraživači iz Centra za bolesti zavisnosti i mentalno zdravlje u Torontu nedavno su objavili da lek – koji je i dalje u eksperimentalnoj fazi – može da pomogne obolelima od depresije, šizofrenije i Alchajmera. Svakodnevna upotreba kod ljudi iznad 55 godina starosti, tvrdi tim predvođen dr Etijenom Sibilom, pozitivno bi uticala na gubitak pamćenja, loše donošenje odluka i slične probleme sa kojima se suočava starija populacija.

Klinička testiranja leka bi trebalo da počnu u roku od dve godine. Tek nakon – i ako – ona pokažu da je lek bezbedan i efekasan, možemo ga očekivati u slobodnoj prodaji. Lek je namenjen osobama starijim od 55 godina koje kasnije u životu mogu biti izložene riziku od kognitivnih problema.

Laboratorijski testovi rađeni na miševima pokazali su da su starije životinje imale daleko bolje pamćenje pola sata nakon doze leka; nakon dva meseca terapije, oštećene moždane ćelije su se povratile, tvrde istraživači koji su u ovom eksperimentu koristili miševe. Lek se takođe pokazao kao delotvoran kod mlađih miševa koji su zbog stresa uzrokovanog predugim boravkom u zatvorenom prostoru imali probleme sa pamćenjem.

„Naši nalazi ukazuju na slabu kognitivnu spoznaju kod normalnog starenja“, objašnjava Sibil, i dodaje da bi lek mogao da poboljša niz aktivnosti poput učenja, pamćenja, donošenja odluka i životnog planiranja.

Trenutno na tržištu nema lekova koji mogu da poboljšaju memoriju kod starijeg dela populacije i psihijatrijskih oboljenja poput depresije i šizofrenije, tvrde istraživači. Lek koji je pronašao Sibilov tim cilja specifične ćelije koje su uključene u procese učenja i pamćenja, i podmlađuje ih.

Istraživanja o gubitku pamćenja su pokazala da je ono delimično povezano sa nivoima neurotransmitera poznatog kao GABA. Njegov uobičajen posao je da usporava brzinu pucanja neurona, efikasno ublažavajući električnu „buku“ u mozgu. Ukoliko se ova buka smanji, onda se signali u mozgu mogu lakše obraditi, kaže teorija.

Novi lek je derivativ benzodijazepina, porodice lekova u koju spadaju ksanaks i valijum. Dok ova dva leka umnogome utiču na mozak, novi lek je dizajniran da cilja specifične GABA receptore neurona u ključnim delovima mozga koji su uključeni u kognitivne procese, kao što je hipokampus.

Važno je napomenuti i da su laboratorijska testiranja pokazala da lek ne utiče na zdrave mlade životinje – što dalje znači da ni zdravim ljudima ne bi davao nikakve nadljudske moći. „To nije lek koji student može da popije kako bi bio pametniji dok sprema ispite“, kaže Sibil.

On se nada da će lek uskoro biti testiran i na ljudima, a prva testiranja trebalo bi da budu na obolelima od depresije.

Istražite druge tekstove:


Grb Republike Srbije
ecsite nsta eusea astc

CPN
Ulica kralja Petra 46
11000 Beograd
Republika Srbija
+381 11 24 00 260
centar@cpn.rs