У облацима отровних гасова, без адекватне заштите и одмора, одрасли и деца би и по 12 сати рукама износили руде ретких метала који су потом завршавали у – нашим мобилним телефонима

Фото: сцена из филма "Blood in Mobile"

 

Текст: Борис Клобучар

Конфликтни минерали налазе се у џеповима, торбама и ранчевима скоро сваког од нас. Ваш мобилни телефон и лаптоп раде захваљујући оваквим материјалима. Надимак „конфликтни“ дугују свом пореклу, због тога што су највећа налазишта на свету смештена дубоко у ратним зонама држава Централне Африке, највише у ДР Конго.

Руднике су до 2012. у највећем делу ове земље контролисале паравојне формације, које су застрашивањем, убиствима и силовањем терале мушкарце, жене и децу на рад у нељудским условима, а од профита су куповали опрему и наоружање. 

Почетком фебруара у јавности се појавила вест о још једној неочекиваној одлуци америчког председника Доналда Трампа, која би, уколико буде потписана, омогућила електронским компанијама да откупљују конфликтне минерале без икакве одговорности. Документ који би председник САД наводно требало да потпише, а који се појавио у медијима, суспендује део акта о заштити потрошача у области конфликтних минерала на две године.

Господари рата

Крај двадесетог и почетак двадесет првог века био је крвав период у државама централне Африке. Сукоби међу државама и грађански ратови, војне и паравојне формације шириле су терор међу становништвом са једним циљем: контроле над богатим ресурсима афричког континента.

У периоду од  1998. до 2008. године у сукобима на овим просторима убијено је око 5,4 милиона људи, проценила је међународна хуманитарна организација International Rescue Committee, што га чини најсмртоноснијим конфликтом на свету након Другог светског рата.

Процватом електронске индустрије отворило се огромно тржиште за метале из дубине афричких рудника, а богате компаније нису питале за цену. У ратом измореним земљама страховласт су у своје руке узели самопроглашени војни диктатори, мафијашки шефови и појединци жељни новца.

Десетине групација су убијањем, силовањем и отимањем застрашивале мештане села посебно у источном делу земље, како би их натерали на рад у нељудским условима рудника. У облацима отровних гасова, без адекватне заштите, светла, алата и одмора, одрасли и деца робови су и по 12 сати непрекидно рукама износили вредне руде како би њихове породице добиле комад хлеба и остале у животу следећи дан.

Наравно, „прљави“ минерали нису директно продавани произвођачима мобилних телефона и лаптопа. Камење је шверцовано даље из Конга у суседне државе, одакле је продавано рафинеријама на истоку Азије. Овде су се минерали „мешали“ са другим сировинама и обрађивали у употребљиве компоненте, да би се потом продавали компанијама у целом свету.

Фото: © MONUSCO/Sylvain Liechti

Конфликтни минерали

Иако нису једини, епитет „конфликтни“ односи се пре свега на четири елемента чија су налазишта лоцирана у Конгу: тантал (Tantalum), волфрам (Tungsten), калај (Tin) и злато. Прва три „злогласна“ елемента у овом контектсту добила су надимак „три Т“.

Од свих наведених, највећи проблем и најмање регулатива за транспорт и трговину има злато, које је истовремено и најкоришћенији од ових материјала. Оно се користи збох своје способности да проводи електроне, односно струју, и то много боље него, на пример, бакарни или алуминијумски проводници. Ова карактеристика посебно је корисна у компактним електронским уређајима попут већ поменутих мобилних телефона, лаптопова, таблета, фотоапарата и сличних уређаја. Чак и јефтиније варијанте уређаја садрже позлаћене контакте за чипове или батерије, а велике су шансе да, ако поседујете добар пар слушалица, он има позлаћен 3,5 mm „џек“.

Тантал је метал који се извлачи из тамног минерала танталита. Ово камење је тешко па је посебно напорно извлачење руде, из које се добије јако мало чистог елемента. Тантал се користи пре свега за прављење тантал кондензатора, вероватно најкоришћенијих кондензатора у потрошачкој електроници. Ове компоненте се употребљавају у уређајима где су брзина и компактност од пресудног значаја, попут слушних апарата, пејсмејкера и ГПС уређаја, али и мобилних телефона, рачунара и дигиталних фотоапарата.

Руда каситерит је примарни извор калаја у Конгу, метала који се користи за лемљење компоненти за електронске плоче. Овај елемент такође је у употреби, пре свега у САД, за прављење конзерви и фолије за храну, али и као неопходан у производњи PVC цеви или боја високог квалитета.

Волфрам се копа из руде волфрамит, и користи се највише због своје велике густине и термичких способности. Од волфрама се праве врхови палица за голф, бургије и посебни машински брусеви. Такође, волфрам се користи у производњи противтенковске и муниције за пробијање оклопа, а део се користи и у електроници. Ваш телефон, на пример, има волфрама у систему за вибрацију.

Фото: Pexels

 

Дод-Франков акт

Олакшање ситуације донела је реформа на Вол стриту. Закон који је 2010. године потписао тадашњи председник САД Барак Обама, а изгласао амерички Конгрес, донекле је отежао компанијама да купују минерале добијене преко крвавих леђа афричких робова.

Такозвани Дод-Франков акт о заштити потрошача налаже свим компанијама који користе конфликтне минерале у својој производњи да потрошаче обавесте о њиховом пореклу. Штавише, исте компаније морају и надлежним органима слати годишњи извештај о методама утврђивања порекла минерала, чиме процес, макар у теорији, постаје транспарентан. Овим се одсецају канали финансирања оружаних банди које су шириле страх у Конгу. Закон је на снагу ступио 2012. године, а резултати су говорили за себе.

Како наводи истраживање организације International Peace Information Service, до 2014. године 70 одсто рудника у региону Киву, најпроблематичнијем делу земље пре доношења резолуције, било је слободно од оружаних снага. Далеко од тога да је акт решио проблем у потпуности, али је увелико смањен буџет оружаним паравојним снагама. Велики проблем и даље чини кријумчарење минерала, посебно злата, које је као драгоцени метал законски другачије регулисан.

Од доношења акта у САД, која је највећи произвођач и потрошач  електронске опреме у свету, сличне акте је испратила и Кина, а од 2016. године и ЕУ. Ово је наравно представљало удар на џеп електронских компанија, које лобирају да се овакав акт суспендује, наводећи да има лош утицај на економску слику у свету. Уколико се испостави да амерички председник заиста потпише суспензију поглавља 1502 Дод-Франковог акта, како оцењују светски медији, то би могло да значи и нове нестабилности у региону. 

подели