Поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, у четвртак, 18. септембра, у 19 часова, у Великој сали СКЦ-a, ЦПН са научницима истражује колико је наука утицала на ток овог сукоба, а колико је сам рат подстакао развој науке 20. века

У тренутку кад Гаврило Принцип на обали Миљацке у Сарајеву испаљује хице на аустријског престолонаследника, а свет тоне у најкрвавији сукоб који је до тада виђен, у Берлину се оснива „Кајзер Вилхелм“, институт чији ће први директор бити Алберт Ајнштајн. Исте године, Ернест Радерфорд закључује да атомско језгро чине протони, математичари истражују Риманову хипотезу, а белгијски лекар Алберт Хустин обавља прву успешну трансфузију крви.

И док се белгијска кампања претвара у вишегодишњи рововски рат колонијалних сила, до тада невиђени пакао у коме милиони људи умиру од бомби и хемијских отрова, научници први пут постају пресудно оруђе за постизање војних циљева.

Немачка научна јавност се у јесен 1914. оглашава прогласом деведесеттројице, који потписују бројни нобеловци, а којим се даје подршка ратним напорима Немачке. Истовремено, из лабораторија излазе бојни отрови, унапређена оружја, усавршени митраљези и топови.

Први светски рат подстиче развој авијације, развијају се први тенкови, испловљавају подморнице, у употребу улази сонар, истражују се психологија и медицина. Наука буја усред рата, нове технологије покрећу привреду, а свет из рата излази разорен, али несумњиво технолошки напреднији.

Колико је наука утицала на стравичне последице овог глобалног сукоба? А колико је рат допринео науци? Да ли се наука 20. века развила захваљујући ратовима?

Уз стогодишњицу Првог светског рата, Центар за промоцију науке осветљава овај сукоб на други начин, из угла науке. У Великој сали Студентског културног центра у Београду, у четвртак, 18. септембра, у 19 часова, на првој ЦПН трибини ове јесени, о науци у Великом рату разговарају историчар Данило Шаренац, историчар оружја Милић J. Милићевић, хемичар Лука Михајловић и новинар Мухарем Баздуљ. Модератор трибине је Слободан Бубњевић. Улаз је слободан.

ЦПН трибина: НАУКА И ВЕЛИКИ РАТ

Велика сала Студентског културног центра, Београд

Четвртак, 18. септембар 2014, 19 часова

Учесници:

  • Данило Шаренац, Институт за савремену историју, Београд
  • Милић Ј. Милићевић, Историјски институт, Београд
  • Лука Михајловић, Хемијски факултет Универзитета у Београду
  • Мухарем Баздуљ, новинар недељника „Време“

Модератор:

  • Слободан Бубњевић, Центар за промоцију науке

 

подели
повезано
Творац Сретењског устава
Астероид Дејвид Боуви